Magla.... Sedim u kancelariji na sedmom spratu, ceo jedan zid je od stakla. Somewhere in between.
Zamišljam kako plivam kroz tu maglu, kako se prevrćem, i mašem rukama, pa se onda malo odmorim, izvaljena na leđima, ležim ni na čemu... Pa onda zaronim, stignem skoro do vrhova drveća kraj reke, pa opet uzletim. Onda se spustim do ivice vode, jedva je vidim kroz gusti omotač, dotaknem je vrhovima prstiju, osećam kako meko prelazi preko njih, hladna, divna. Pa opet gore.
Da li sam više vazdušna ili vodena, ne znam. Kao da sam podeljena. Volim da duboooko udahnem hladan vazhuh, i volim da me miluje voda. Volim da me vetar obavija, ali možda još više da zaronim zatvorenih očiju i sanjam da sam se baš tu i tako rodila.
